Дугорочна имовина је имовина за коју се не очекује да ће бити потрошена или претворена у готовину у року од једне године. Примери су основна средства, нематеријална улагања и дугорочна улагања. Ова имовина се обично евидентира по трошковима куповине, који се накнадно прилагођавају наниже амортизацијом и трошковима умањења вредности.
Сва имовина која није класификована као дугорочна имовина класификује се као билансна имовина у билансу стања предузећа.