Негативна потврда је документ који ревизор издаје купцима компаније клијента. У писму се од купаца тражи да одговоре ревизору само ако утврде неслагање између њихове евиденције и информација о финансијским евиденцијама компаније клијента које пружа ревизор. На пример, писмо са потврдом говори купцу да евиденција компаније клијента на крају године показује крајње стање потраживања за тог купца од 500.000 УСД. Ако се купац слаже са овим бројем, не мора контактирати ревизора да би потврдио достављене информације. Ревизор ће тада претпоставити да се купац слаже са информацијама које су му представљене у потврди.
Негативна потврда је дизајнирана за употребу у ситуацијама када се интерне контроле компаније клијента већ сматрају прилично јаким, тако да се поступак потврде користи као секундарни метод ревизије за рачуне који се прегледају.
Позитивна потврда је она у којој се од купца тражи да врати документ, потврђујући или оспоравајући информације о рачуну које му је ревизор послао. Негативна потврда не захтијева толико накнадног рада ревизора колико позитивна потврда, али се такође не сматра толико висококвалитетним извором ревизијских доказа као позитивна потврда, јер се неки купци можда не труде да пошаљу назад документ о потврди, иако су открили неслагање. Из тог разлога, већина ревизора радије користи позитивне потврде у односу на негативне потврде, упркос додатним трошковима.
Негативна или позитивна потврда није ограничена за употребу са купцима компаније клијента. Такође се често користе са добављачима за потврђивање стања на рачунима у малим доларима. Негативна потврда се ретко користи код зајмодавца, јер ревизори желе да буду врло сигурни у крајња стања дуга која пријављују њихови клијенти. У овом случају се готово увек користе позитивне потврде.
