Статични буџет је буџет који се не мења са променом нивоа активности. Дакле, чак и ако се стварни обим продаје значајно промени од очекивања документованих у статичном буџету, износи наведени у буџету се не мењају. Статични буџетски модел је најкориснији када компанија има врло предвидљиве продаје и трошкове за које се не очекује да ће се много променити током буџетског периода (као у монополској ситуацији). У флуиднијим окружењима у којима би се оперативни резултати могли значајно променити, статички буџет може представљати сметњу, јер се стварни резултати могу упоређивати са буџетом који више није релевантан.
Статички буџет се користи као основа на основу које се упоређују стварни резултати. Добијена варијанса назива се статичка варијанса буџета. Статички буџети се обично користе као основа за процену перформанси продаје. Међутим, они нису ефикасни за процену учинка места трошкова. На пример, менаџер места трошкова може добити велики статички буџет и извршиће трошкове испод статичног буџета и за то ће бити награђен, иако је много већи укупни пад продаје компаније требало да захтева много веће смањење трошкова. Исти проблем настаје ако је продаја много већа од очекиване - руководиоци места трошкова морају да потроше више од износа назначених у основном статичком буџету, па изгледа да имају неповољне разлике, иако једноставно раде оно што је потребно да би задржали са захтевима купаца.
Уобичајени резултат коришћења статичког буџета као основе за анализу варијансе је тај што разлике могу бити прилично значајне, посебно за оне буџетске периоде који су најудаљенији у будућности, јер је тешко дати тачна предвиђања за више од неколико месеци. Ове разлике су много мање ако се уместо њих користи флексибилни буџет, јер се флексибилни буџет прилагођава како би се узеле у обзир промене у стварном обиму продаје.
На пример, компанија АБЦ креира статички буџет у коме се предвиђа да ће приходи износити 10 милиона долара, а трошкови продате робе 4 милиона долара. Стварна продаја износи 8 милиона долара, што представља неповољну статичку варијацију буџета од 2 милиона долара. Стварни трошак продате робе износи 3,2 милиона долара, што је повољна статичка варијација буџета од 800.000 америчких долара. Да је компанија уместо тога користила флексибилни буџет, цена продате робе била би постављена на 40% продаје и сходно томе пала би са 4 на 3,2 милиона долара када би стварна продаја опала. То би резултирало истинским и буџетираним трошковима продате робе једнаким, тако да уопште не би постојали одступања трошкова продате робе.
