Агенцијски трошкови су трошкови повезани са разликама између намера агента и налогодавца, где налогодавац нема потпуну контролу над ситуацијом. На пример, акционари ће можда желети да повећају зараду по акцији фокусирајући се на смањење трошкова, док су менаџери више намерни да троше новац да би повећали своје привилегије. Други однос који може резултирати агенцијским трошковима је између изабраних политичара и бирача, при чему политичари могу предузети радње које штете интересима бирача.
Ове разлике у гледишту могу довести до значајних додатних трошкова или губитка вредности. На пример, када менаџери предузећа крену у посао у правцу који није прихватљив за акционаре, већа је вероватноћа да ће деоничари распродати своје акције, што смањује тржишну вредност акција. Овај пад вредности представља агенцијски трошак.
