Концепт проверивости наводи да би требало да постоји могућност да извештаване финансијске резултате организације репродукује трећа страна, с обзиром на исте чињенице и претпоставке. На пример, спољни ревизор треба да буде у стању да састави исте резултате финансијских извештаја као и клијент, користећи исти скуп финансијских евиденција и користећи исте претпоставке које примењује клијент. Када су финансијски извештаји провериви, то корисницима корисника извода осигурава да они поштено представљају основне пословне трансакције.
Проверљивост се не може постићи без познавања претпоставки које предузеће користи у састављању својих финансијских извештаја. На пример, трошкови амортизације које израчунава трећа страна могу лако да се разликују од истих трошкова које израчунава предузеће, у зависности од пројектованог корисног века трајања и вредности спашавања које предузеће користи. Слично томе, предузеће користи претпоставке у вези са бројем производа који ће се вратити када добије дозволу за повраћај производа.
Проверљивост укључује више од пуког копирања резултата које је пријавила друга страна. Такође укључује одлуку да ли су претпоставке које користи друга страна разумне. Сасвим је могуће да ће ревизор који истражује финансијске извештаје клијента закључити да је клијент изнео нетачне претпоставке. Други аспект проверљивости је да предузеће пружа јасну документацију о томе како је постигло своје бројеве. Испитивањем ових докумената може се видети да ли постоји логичан ток од изворних докумената до финансијских извештаја.
