Секвенцијално узорковање је техника узорковања која укључује процену сваког узорка узетог из популације да би се утврдило да ли одговара жељеном закључку; ревизор престаје да оцењује узорке чим постоји довољна подршка за закључак. Овај приступ може резултирати испитивањем мање јединица узорковања, мада ће се узорковање наставити ако се утврде било каква одступања. Према томе, планови секвенцијалног узорковања најбоље раде када се очекује мало одступања.
Секвенцијални узорак обично се састоји од две до четири групе јединица узорковања. Ревизор користи рачунарски програм да би одредио величину сваке од ових група на основу подношљиве стопе одступања, ризика од прекомерног ослањања и очекиване стопе одступања становништва.
Поступак секвенцијалног узорковања започиње ревизором који испитује прву групу јединица узорковања. На основу резултата овог испитивања, ревизор одлучује да ли:
Прихватите процењени ниво контролног ризика, без укључивања било каквих додатних узорака;
Зауставите свако даље узорковање, јер се планирано поуздање и подношљива стопа одступања не могу постићи због присуства превише одступања; или
Укључите се у испитивање додатних јединица узорковања како бисте прикупили више информација о томе може ли се подржати планирани процењени ниво контролног ризика.
На пример, ревизор развија скуп од три групе јединица узорковања, где свака узастопна група садржи исти број јединица за узорковање. План узорковања је да се настави на следећу групу јединица узорковања ако претходна група садржи бар једно одступање. Неколико исхода је:
Сценариј 1. Анализа прве групе не открива никаква одступања, па ревизор закључује да узорак подржава планирани процењени ниво контролног ризика. Сходно томе, она одлучује да не испитује никакве додатне јединице узорковања.
Сценариј 2. Анализа прве групе открива два одступања, па ревизор одлучује да настави са узорковањем, користећи следећу групу за узорковање. Утврђено је да ова друга група садржи једно додатно одступање, па се ревизија наставља на трећу групу узорака у њеној континуираној потрази за више информација, како би се видело да ли ће повећани резултати узорака на крају подржати процењени ниво контролног ризика.
Сценарио 3. Анализа прве групе открива четири одступања, што је превише одступања. Укључивање у испитивање даљих група јединица узорковања неће побољшати ситуацију, па ревизор зауставља поступак узорковања.
Када се чини потребним прећи на следећу групу јединица за узорковање, ревизор треба размотрити исплативост наставка укључивања у испитивање. Могуће је да ревизор неће бити вољан да прође кроз сваку групу јединица узорковања, већ ће прихватити закључак да се планирано поуздање и подношљива стопа одступања не могу постићи.
