Детективска контрола је дизајнирана да лоцира проблеме након што се појаве. Једном када се открију проблеми, руководство може предузети кораке да ублажи ризик од поновног појављивања у будућности, обично променом основног процеса. Пример детективске контроле је број физичког инвентара који може уочити случајеве у којима је стварни инвентар нижи од онога што је наведено у рачуноводственим евиденцијама. Други пример је помирење банака, које може открити неочекивана подизања средстава са банковног рачуна.
Сматра се да је детективска контрола мање робусна од превентивне контроле, јер превентивна контрола спречава да се губици настану, док детективска контрола може резултирати почетним губицима пре него што се корективне промене могу применити.
