Несавршено тржиште је окружење у којем све стране немају потпуне информације и у којем учесници могу утицати на цене. Сва тржишта су до одређене мере несавршена. Ево неколико примера несавршених тржишта:
Монополи и олигополи. Организација је могла успоставити монопол, тако да може наплаћивати цене које би се обично сматрале превисокима. Иста ситуација се јавља у олигополу, где је толико мало конкурената да нема смисла надметати се по цени.
Државна интервенција. Владе могу интервенисати на тржишту, обично да би поставиле цене испод стварног нивоа на тржишту (на пример субвенционисањем цене нафте). Када се то догоди, купи се прекомерна количина. Може се догодити и обрнута ситуација, када влада намеће тако високе регулаторне баријере да је мало компанија којима је дозвољено да се такмиче (види претходну расправу о монополу и олигополу).
Берза. Берза се може сматрати несавршеним тржиштем, јер инвеститори немају увек непосредан приступ најновијим информацијама о емитентима хартија од вредности.
Различите карактеристике производа. Несавршено тржиште може постојати када конкурентски производи садрже различите карактеристике. Када је то случај, купци имају тешко време да упореде производе и зато могу превише да их плате.
Уобичајени ефекат несавршеног тржишта је да проницљиви трговци искористе ситуацију. То могу бити власници монопола који профитирају од превисоких цена, инвеститори који купују или продају хартије од вредности на основу инсајдерских информација или купци који се баве арбитражом да би купили робу по вештачки ниским ценама и продали је другде по вишим ценама.
