Начело признавања прихода каже да приход треба евидентирати само када је остварен, а не када се сакупља припадајући новац. На пример, услуга орања снега заокружује орање паркинга компаније за стандардну накнаду од 100 долара. Може препознати приход одмах по завршетку орања, чак и ако не очекује исплату од купца неколико седмица. Овај концепт је уграђен у рачуноводствене разграничења.
Варијација на примеру је када се за исту услугу орања снега унапред плати 1.000 америчких долара за орање паркинг места купца током четворомесечног периода. У овом случају, услуга би требало да препозна повећање аконтације у сваком од четири месеца обухваћена споразумом, како би одражавала темпо којим зарађује.
Ако постоји сумња у вези са тим да ли ће уплата бити примљена од купца, тада продавац треба да призна исправку за сумњиве рачуне у износу за који се очекује да ће купац одустати од своје уплате. Ако постоји суштинска сумња у то било који уплата ће бити примљена, тада компанија не би требало да призна приходе док не прими уплату.
Такође према књиговодственом начелу настанка догађаја, ако ентитет прими уплату унапред од купца, онда ентитет евидентира ову уплату као обавезу, а не као приход. Тек након што обави све послове у договору са купцем, плаћање може препознати као приход.
Под рачуноводством готовине, требало би да евидентирате приходе када примите готовинску уплату. На пример, користећи исти сценарио као што је управо поменуто, служба за орање снега неће признати приход док не прими уплату од свог купца, иако то може да прође неколико недеља након што услуга орања заврши сав посао.
Слични услови
Принцип признавања прихода познат је и као концепт признавања прихода.
