Трошак исцрпљивања терети профит због коришћења природних ресурса. Обрачун трошкова је да се број утрошених јединица природних ресурса помножи са трошком по јединици. Цена по јединици добијена је агрегирањем укупних трошкова за куповину, истраживање и развој природних ресурса, подељених са укупним бројем јединица за које се очекује да ће се извући.
На пример, компанија за вађење угља купила је рудна права за 10.000.000 америчких долара и потрошила додатних 2.000.000 америчких долара за развој имовине. Фирма очекује да ће извући 500.000 тона угља. На основу ових информација, стопа исцрпљења биће 12.000.000 УСД подељена са 500.000 тона, или 24 УСД по тони. У најновијем периоду компанија је извадила 1.000 тона, за шта су повезани трошкови исцрпљења 24.000 УСД.
Концепт исцрпљивања најчешће се користи у рударској, дрвној и нафтној и гасној индустрији, где се трошкови истраживања и развоја капитализују, а исцрпљивање је потребно као логичан систем за наплату ових трошкова.
