Дефиниција капиталног буџетирања
Капитално буџетирање је процес који предузеће користи да би утврдило које предложене куповине основних средстава треба да прихвати, а које треба одбити. Овај поступак се користи за стварање квантитативног увида у сваку предложену инвестицију у основна средства, чиме се даје рационална основа за доношење пресуде.
Методе капиталног буџетирања
Постоји низ метода које се обично користе за процену основних средстава у оквиру формалног система буџетског буџета. Најважнији су:
Анализа нето садашње вредности. Утврдите нето промену новчаних токова повезаних са куповином основних средстава и дисконтујте их на њихову садашњу вредност. Затим упоредите све предложене пројекте са позитивним нето садашњим вредностима и прихватите оне са највишим нето садашњим вредностима док се средства не потроше.
Анализа ограничења. Идентификујте машину за уска грла или радни центар у производном окружењу и уложите у она основна средства која максимизирају искоришћење уског грла. Према овом приступу, мање је вероватно да ће предузеће инвестирати у подручја низводно од уског грла (јер су ограничена уским грлом) и већа је вероватноћа да ће улагати узводно од уског грла (јер додатни капацитети тамо олакшавају потпуно задржавање уског грла снабдевен инвентаром).
Период отплате. Одредите период потребан за стварање довољног новчаног тока од пројекта за плаћање почетне инвестиције у њега. Ово је у основи мера ризика, јер је фокус на временском периоду у којем постоји ризик да се инвестиција не врати компанији.
Анализа избегавања. Утврдите да ли се повећано одржавање може користити за продужење века трајања постојеће имовине, уместо да се инвестира у замену имовине. Ова анализа може значајно смањити укупна улагања предузећа у основна средства.
Значај капиталног буџетирања
Износ готовине који је укључен у улагање у основна средства може бити толико велик да би могао довести до банкрота предузећа ако инвестиција пропадне. Сходно томе, капитално буџетирање је обавезна активност за веће предлоге основних средстава. Ово је мање питање за мање инвестиције; у овим последњим случајевима, боље је значајно усредсредити поступак капиталног буџетирања, тако да је фокус више на што бржем остваривању инвестиција; чинећи то, рад профитних центара није ометен анализом њихових предлога основних средстава.
