Обрачун трошкова заснован на услузи користи се када сервисни центар у организацији своје услуге наплаћује другим деловима предузећа. Накнада за услугу повезана са овом активношћу треба да се заснива на најмање директним трошковима повезаним са пружањем услуга. Накнада се такође може повећати до заокруженијег концепта трошкова, где се додатни трошкови, па чак и профит додају накнади за услугу. Примери услужних центара који би могли да користе обрачун трошкова заснованих на услугама су информациона технологија (ИТ), помоћне услуге и одржавање објеката.
Коришћењем трошкова заснованих на услугама, одељења „клијената“ могу да одлуче о обиму и квалитету услуга које желе да добију на основу буџетске цене. Као алтернативу, они могу одлучити да потраже негде другде да би добили услуге по нижој цени. То има за последицу притисак на цене према доле на одељење услуга, које сада мора да се такмичи са ценама које нуде спољни пружаоци услуга.
Када је изложен вањској конкуренцији, већа је вероватноћа да ће сервисни центар преиспитати своју структуру трошкова. На пример, ИТ сервисни центар може бити склонији да се пребаци са старих рачунарских система на готов софтвер или решење засновано на облаку.
У неким случајевима, менаџер сервисног центра може схватити да је немогуће конкурисати спољном добављачу исте услуге, па чак и добровољно пристаје да преусмери одељење. Вероватнија околност је да ће менаџер стално упоређивати унутрашње са спољним трошковима како би осигурао да његово одељење остане конкурентно. Други могући исход је да сервисни центар пружа своје услуге ван компаније, трећим лицима.
Опрез при коришћењу трошкова заснованих на услугама је да спољни провајдер може снизити своје цене толико да проузрокује укидање интерног одељења услуга, након чега провајдер повисује цене када више не постоји интерна конкуренција.
Овакав приступ створиће више посла за рачуноводство, које мора ући у рачуноводствени систем све трошкове који се обрачунавају између одељења.
