Трошак по јединици обично се добија када компанија произведе велики број идентичних производа. Те информације се затим упоређују са планираним или стандардним информацијама о трошковима како би се видело да ли организација производи робу на исплатив начин.
Цена по јединици изведена је из променљивих трошкова и фиксних трошкова насталих у производном процесу, подељених бројем произведених јединица. Варијабилни трошкови, као што су директни материјали, варирају приближно пропорционално броју произведених јединица, мада би овај трошак требало да опадне са повећањем обима јединице због већих попуста на количину. Фиксни трошкови, као што је најам зграде, требали би остати непромијењени без обзира на то колико се јединица производи, мада се могу повећати као резултат потребног додатног капацитета (познат као трошак корака, гдје се трошак изненада подиже на виши ниво једном достигнута је специфична јединична запремина). Примери трошкова корака су додавање новог производног погона или производне опреме, додавање виљушкара или додавање друге или треће смене. Када настану трошкови корака, укупни фиксни трошкови сада ће укључивати нове трошкове корака, што ће повећати трошкове по јединици. У зависности од величине повећања трошкова корака, менаџер ће можда желети да остави капацитет тамо где јесте и уместо тога препустите додатну производњу, избегавајући тако додатне фиксне трошкове. Ово је разборит избор када потреба за повећаним капацитетом није јасна.
У оквиру ових ограничења, онда је израчун трошкова по јединици:
(Укупни фиксни трошкови + Укупни променљиви трошкови) ÷ Укупно произведене јединице
Трошкови по јединици би требало да опадају како се повећава број произведених јединица, пре свега зато што ће се укупни фиксни трошкови распоредити на већи број јединица (у складу са горе наведеним питањем коштања трошкова). Дакле, трошак по јединици није константан.
На пример, компанија АБЦ има укупне променљиве трошкове од 50.000 америчких долара и укупне фиксне трошкове од 30.000 америчких долара у мају, што је настало приликом производње 10.000 виџета. Цена по јединици је:
(30.000 УСД фиксних трошкова + 50.000 УСД променљивих трошкова) ÷ 10.000 јединица = 8 УСД трошкова по јединици
Следећег месеца АБЦ производи 5.000 јединица са променљивим трошковима од 25.000 америчких долара и истим фиксним трошковима од 30.000 америчких долара. Цена по јединици је:
(30.000 УСД фиксних трошкова + 25.000 УСД променљивих трошкова) ÷ 5.000 јединица = 11 УСД / јединици
