Трошак производа односи се на трошкове настале стварањем производа. Ови трошкови укључују директну радну снагу, директне материјале, потрошни материјал и фабричке трошкове. Трошкови производа могу се сматрати и трошковима рада потребног за пружање услуге купцу. У потоњем случају, трошкови производа треба да укључују све трошкове повезане са услугом, као што су компензација, порези на зараде и бенефиције запослених.
Трошкови производа на јединичној основи се обично израчунавају састављањем трошкова повезаних са серијом јединица које су произведене у групи и подељеним бројем произведених јединица. Израчун је:
(Укупан директни рад + Укупан директни материјал + Потрошни материјал + Укупан износ додељених трошкова) ÷ Укупан број јединица
= Јединични трошак производа
Трошкови производа могу се евидентирати као залиха ако производ још није продат. Наплаћује се по цени продате робе чим се производ прода и појављује се као трошак у билансу успеха.
Трошкови производа појављују се у финансијским извештајима, јер укључују производне трошкове који су потребни и према ГААП и према МСФИ. Међутим, менаџери могу модификовати трошкове производа како би уклонили општу компоненту приликом доношења краткорочних одлука о производњи и продајним ценама. Менаџери такође могу радије да се усредсреде на утицај производа на рад уских грла, што значи да је њихов главни фокус на директним трошковима материјала производа и времену које проводи у раду уског грла.
Слични услови
Трошкови производа познати су и као јединични трошкови производа.
