Сврха амортизације је усклађивање признавања трошкова за неко средство са приходом који генерише то средство. Ово се назива принцип подударања, где се приходи и расходи појављују у билансу успеха у истом извештајном периоду, пружајући на тај начин најбољи увид у то колико добро је предузеће пословало у датом извештајном периоду.
Проблем са овим концептом подударања је у томе што постоји само слаба веза између стварања прихода и одређене имовине. Према начелима анализе ограничења, сва имовина предузећа треба да се третира као јединствени систем који генерише профит; према томе, не постоји начин да се одређено фиксно средство повеже са одређеним приходом.
Да бисмо заобишли овај проблем повезивања, претпостављамо стабилну стопу амортизације током корисног века трајања сваког средства, тако да приближујемо везу између признавања прихода и расхода током времена. Ова апроксимација још више угрожава нашу лаковерност када компанија користи убрзану амортизацију, јер је главни разлог за њено коришћење одлагање плаћања пореза (а не боље подударање прихода и трошкова). Такође, принцип подударања не функционише у оним случајевима када се признају трошкови амортизације, али нема продаје, као што се дешава у сезонским ситуацијама продаје.
Тип амортизације који уско повезује стварање прихода са коришћењем средстава је метода исцрпљивања, која природне ресурсе наплаћује као трошак док се црпе. Међутим, ова опција није доступна за већину врста основних средстава.
Амортизацију ни под којим околностима не бисмо смели сматрати приближком смањења фер вредности средства, јер се фер вредност може временом повећавати или смањивати и повезана је са понудом и потражњом, а не са употребом.
Ако уопште не бисмо користили амортизацију, били бисмо присиљени да сву имовину наплаћујемо на терет чим је купимо. То би резултирало великим губицима у месецима када се догоди ова трансакција, праћеном неуобичајено великом профитабилношћу у оним периодима када се призна одговарајући износ прихода, без надокнадивих трошкова. Дакле, компанија која не користи амортизацију имат ће унапријед оптерећене трошкове и искусит ће изузетно промјењиве финансијске резултате.
Типични унос у дневник за евидентирање амортизације је терећење трошкова амортизације (који се појављује у билансу успеха) и кредит акумулиране амортизације (који се у билансу стања појављује као контра рачун).
