Фидуцијарно рачуноводство укључује евидентирање трансакција повезаних са поверењем или ентитетом имовине и издавање периодичних извештаја о статусу тог ентитета. Ово рачуноводство се обавља на готовинској основи, где се готовина евидентира по пријему, а исплате и расподеле по уплати.
Велики део рачуноводственог рада повереника укључује одређивање да ли примања и исплате треба доделити приходу или главници. Приход је новац или имовина примљена као текући принос од главне имовине, док је главница имовина која се држи у поверењу за каснију расподелу преосталом кориснику. Правила за расподелу рачуна и исплата могу бити садржана у одговарајућем тестаменту или документу о поверењу; ако не, повереник користи правила утврђена у Јединственом закону о главници и приходима (како га је изменила одговарајућа државна влада).
Поред тога, уговор о завештању или поверењу може имати јединствену шему расподјеле која се разликује од стандардног приступа периодичном издавању дохотка до корисника дохотка, с тим да преостали корисник прима главницу касније. Према томе, рачуноводство повезано са одређеном оставином или поверењем могло би бити потпуно јединствено од онога што је потребно за друге поседе или повереничке фондове.
Најмање једном годишње повереник изда фидуцијарно рачуноводство свим корисницима повереништва. Не постоји фиксни формат за овај документ, али обично садржи следеће:
Насловна страница и резиме рачуна
Распоред рачуна
Распоред исплата
Распоред дистрибуција
Распоред добитака и губитака
Почетак и крај распореда расположиве имовине
Друго питање фидуцијарног рачуноводства је концепт књиговодствене вредности. У већини рачуноводствених оквира то једноставно значи тренутну књиговодствену вредност средства, али у фидуцијарном рачуноводственом систему то значи да је вредност средства поново измерена након одређеног догађаја, као што је почетак администрације повереника, тако да накнадне промене у вредности имовине може се приписати том одређеном поверенику.
Повереник ће можда морати да узме у обзир трансфере између прихода и главнице. Те трансакције могу бити потребне за плаћање великих трошкова, за значајне капиталне инвестиције или за плаћање поверења.
