Суштина више од форме је концепт да финансијски извештаји и пратећа обелодањивања предузећа треба да одражавају основну реалност рачуноводствених трансакција. Супротно томе, подаци који се појављују у финансијским извештајима не би требало да буду само у складу са правном формом у којој се појављују. Укратко, евидентирање трансакције не би требало да сакрије њену истинску намеру, што би обмануло читаоце финансијских извештаја компаније.
Супстанца због форме је посебна брига према Општеприхваћеним рачуноводственим принципима (ГААП), с обзиром да се ГААП углавном заснива на правилима, па ствара посебне препреке које се морају постићи да би се трансакција евидентирала на одређени начин. Дакле, неко ко намерава да сакрије истинску намеру трансакције могао би је структурирати тако да једва испуњава правила ГААП, што би тој особи омогућило да забележи трансакцију на начин који скрива њену истинску намеру. Супротно томе, Међународни стандарди финансијског извештавања (МСФИ) више се заснивају на принципима, па је теже некоме да оправдано сакрије намеру трансакције ако користи оквир МСФИ за састављање финансијских извештаја.
До сада аргумент супстанца преко форме претпоставља да неко покушава намерно сакрити стварну намеру трансакције - али може настати и једноставно зато што је трансакција изузетно сложена, што отежава утврђивање суштине трансакције - чак и за рачуновођу која поштује законе.
Примери супстанци у вези са обрасцима су:
Предузеће А је у основи агент компаније Б, па би зато требало забележити продају само у име компаније Б у износу припадајуће провизије. Међутим, компанија А жели да јој продаја изгледа већа, па читав износ продаје бележи као приход.
Компанија Ц крије дужничке обавезе у повезаним лицима, тако да се дуг не појављује у њеном билансу стања.
Компанија Д креира рачуне и држи папире како би легитимисала продају робе купцима тамо где роба још није напустила просторије компаније Д.
Вањски ревизори непрестано испитују трансакције својих клијената како би осигурали да се поштује критеријум супстанце у односу на форму. То питање је од неке важности за ревизоре, јер се од њих тражи да потврде правичност презентације низа финансијских извештаја, а правичност презентације и концепт суштине у односу на форму су у основи иста ствар.
