Понуда за мини-тендер је захтев за куповину мање од пет одсто акција компаније. Разлог за такву понуду је тај што купац не мора да се придржава захтева СЕЦ-а за пријављивање за нормалну понуду на тендеру, који се покрећу када се достигне ниво од 5%. То резултира слањем мање информација инвеститорима о понуди. Такође не постоји захтев за подношење докумената који се односе на тендерску понуду код СЕЦ-а или код управе циљне компаније. Коришћење понуде мини-тендера има следеће последице:
Инвеститор може прихватити понуду мини-тендера не схватајући да је понуђена цена акције нижа од тренутне тржишне цене. Инвеститор такође можда неће моћи да повуче своје акције након што је првобитно пристао на понуду.
Субјект који покреће тендерску понуду не мора да се придржава обелодањивања која захтева СЕЦ за веће тендерске понуде.
Управљачки тим није директно обавештен о понуди мини-тендера и зато може споро реаговати на њега.
Понуда за мини-тендер генерално није добра ствар за акционаре, с обзиром на вероватноћу да им се понуди ниска цена. Да би смањио ризик од продаје акција путем мини-тендерске понуде, акционар треба да прибави и прегледа копију документа који нуди, да верификује тренутну цену акције, да утврди способност понуђача да плати понуђене акције и утврди када ће плаћање бити примљени од понуђача.
Овај приступ може бити разуман за стицаоца, јер може купити умерену количину залиха у циљаном предузећу по ниској цени, коју стицалац затим може користити као основу за већу понуду за више акција у ентитету.
Понуде за мини-тендере стекле су лошу репутацију, јер се понекад користе за прибављање акција по ценама нижим од тржишних тако што обмањују акционаре о условима тендерске понуде. Стога, из перспективе аквизиције, многи стицаоци не желе да буду повезани са понудама на мини тендерима, чак и ако могу да их користе за стицање умерених количина по ниским ценама.
