Уговор о тихом партнеру је писани правни споразум према којем се инвеститор обавезује да улаже у партнерство, у замену за права додељена ограниченом партнеру. Тихи партнер не учествује у свакодневном управљању предузећем, одговоран је само за износ своје инвестиције и обично није јавно познато да је инвеститор у посао. У овом аранжману, управљачки (или генерални) партнер је онај познат јавности и који може преузети додатне финансијске обавезе. Уговор о тихом партнеру описује услове овог аранжмана. Типични услови споразума су:
Степен у коме инвеститор учествује у добити и губицима партнерства (обично на основу количине уложених средстава)
Ограничење инвестицијских обавеза према партнерству (обично ограничено на износ уложених средстава)
Износ улагања који је инвеститор у партнерство извршио
Износ свих додатних инвестиција које ће инвеститор платити у посао (може се заснивати на одређеним будућим догађајима)
Права инвеститора да одустане од партнерства (могуће само након протека одређеног времена)
Права инвеститора да уложи више средстава у партнерство
Да инвеститор неће добити надокнаду (попут плате или наднице) од партнерства
Да инвеститор ни на који начин не може учествовати у пословању
Услови под којима се аранжман раскида (на пример банкротом или смрћу управљачког партнера)
У послу може бити много више тихих партнера него генералних партнера.
