Јединични трошак производа је укупни трошак производног циклуса, подељен бројем произведених јединица. Корисно је детаљније се позабавити концептом како би се разумело како се акумулирају трошкови. Подузеће обично производи сличне производе у серијама које могу садржавати стотине или хиљаде јединица по серији. Трошкови се акумулирају за сваку од ових серија и сажимају у скуп трошкова, који се затим дели бројем произведених јединица да би се дошло до јединичног трошка производа. Уобичајени садржај овог скупа трошкова су укупни директни трошкови материјала и директни радне снаге серије, као и фабричка расподјела трошкова.
На пример, предузеће производи 1.000 зелених виџета. Рачуновођа трошкова компаније утврђује да је предузеће потрошило 12.000 америчких долара на директне материјалне трошкове, 2.000 америчких долара на директне трошкове рада, а за завршетак серије виџета настало је 8.000 америчких фабричких режијских трошкова. Када се подели са 1.000 произведених јединица, укупна сума од 22.000 америчких долара резултира јединичном ценом производа од 22 америчке долара по комаду.
Иако из претходног описа може изгледати да је израчун јединичне цене производа једноставан, постоји низ варијација концепта које отежавају израчунавање. Узмите у обзир следеће:
Ненормални трошкови. Ако предузеће у одређеним периодима има необично високе производне трошкове, размислите о томе да их не укључите у обрачун јединичних трошкова производа. У супротном, јединични трошкови ће се појавити необично високи управо у периоду када су настали додатни трошкови, а такође не одражавају дугорочне трошкове производње предметних јединица.
Инклузије изнад главе. Само општи трошкови производње требају бити укључени у опште трошкове који се распоређују на појединачне јединице производа. Неповезани административни трошкови треба ригорозно изузети.
Сврха информација. Ако је разлог зашто се изводи јединични трошак производа одређивање најниже цене по којој се производ продаје, онда прорачун не би требало да садржи алокацију опћих трошкова, а можда чак ни накнаду за директне трошкове рада. У многим ситуацијама једини директни трошак повезаног са производом је његов директан материјални трошак. Супротно томе, ако је намера да се информације користе за извођење дугорочне цене која ће апсорбовати све настале трошкове, тада би у израчун свакако требало укључити опште трошкове.
