Нестатистичко узорковање је избор тест групе која се заснива на просудби испитивача, а не на формалној статистичкој методи. На пример, испитивач би могао да користи сопствену просудбу да би утврдио једно или више од следећег:
Величина узорка
Предмети изабрани за тест групу
Како се оцењују резултати
Да би смањио количину варијабилности у нестатистички утврђеној величини узорка, испитивач се обично позива на табелу која наводи приближне величине које ће се користити. На пример, ситуација са малим ризиком може захтевати одабир 25 записа, док ситуација са високим ризиком може захтевати избор 100 записа.
Када користи нестатистички приступ за одабир предмета за тест групу, испитивач не би требало да уноси превише пристрасности у одабире. На пример, немојте се превише ослањати на фактуре добављача где износ фактуре премашује 10.000 УСД, а име добављача почиње са „П“. Уместо тога, избор би се требао што више приближити представљању целокупне популације записа.
Може имати смисла користити нестатистичко узорковање када је величина популације врло мала. У овом случају није ефикасно потрошити додатно време за постављање статистичког узорка. Овај приступ је такође користан у областима у којима одређени записи садрже осетљиве информације, па их се мора испитати. На пример, испитивач би можда желео да одабере рачуне одређених адвокатских фирми, јер се те фирме баве еколошким обавезама, које могу садржавати значајне обавезе.
