Новчани ток је нето износ готовине који ентитет прима и исплаћује током одређеног временског периода. Морају се одржавати позитивни ниво новчаних токова да би ентитет и даље пословао, док су позитивни новчани токови такође потребни да би се створила вредност за инвеститоре. Временски период током којег се прати новчани ток обично је стандардни период извештавања, као што су месец, квартал или година. Приливи готовине потичу из следећих извора:
Операције. Ово је готовина коју купци плаћају за услуге или робу коју пружа ентитет.
Финансирање активности. Пример је дуг који је ентитет имао.
Инвестиционе активности. Пример је добитак на уложеним средствима.
Одливи готовине потичу из следећих извора:
Операције. Ово су трошкови остварени као део уобичајеног тока пословања, као што су платни спискови, трошкови продате робе, закупнина и режије.
Финансирање активности. Примери су исплате камата и главнице које је извршио ентитет, или откуп деоница предузећа или издавање дивиденди.
Инвестиционе активности. Примери су плаћања у инвестициона средства, зајмови дати другим ентитетима или куповина основних средстава.
Алтернативни начин израчунавања новчаног тока ентитета је додавање свих неновчаних трошкова (попут амортизације и амортизације) у његову нето добит након опорезивања, мада овај приступ само приближава стварне новчане токове.
Новчани ток није исто што и добитак или губитак који је предузеће евидентирало по рачуноводственом начелу настанка догађаја, јер обрачунавање прихода и расхода, као и одложено признавање готовине која је већ примљена, може проузроковати разлике у новчаном току.
Стални, континуирани негативни новчани ток заснован на оперативним новчаним токовима требало би да изазове озбиљну забринутост власника предузећа, јер то значи да ће предузећу бити потребна додатна инфузија средстава како би се избегао банкрот.
Резиме новчаних токова субјекта је формализован у извештају о токовима готовине, што је обавезни део финансијских извештаја како у оквиру ГААП, тако и према рачуноводственим оквирима МСФИ.
